Još jedan u nizu Dana zaljubljenih
Moguće je da su neki "moji čitaoci" (lepo zvuči izgovoriti te dve reči) primetili da nisam tip autora, koji voli da piše o ljubavi. Međutim, danas je 15. februar - dan nakon Dana zaljubljenih. Možda je do "Valentinovog dana", a moguće je i pod uticajem Trifunovog vina, danas imam želju i inspiraciju da govorim o najlepšem osećanju na svetu.
Kada je neko zaljubljen, jedina razlika između Dana zaljubljenih i bilo kog drugog dana jeste upravo u velikom slovu. Jer u ljubavi, svaki minut je kao Nova godina, a svaki sekund slavi se kao poseban praznik uživanja.
Koliko god tvrdog srca bili, svi smo zapamtili Romea i Juliju, Džek i Rouz, Pepeljugu i njenog Princa, pa čak i Boni i Klajda. Možda će zvučati neprimereno, ali često pomislim da su upravo oni krivi za patnju mnogih "smrtnika". Prava ljubav ne sastoji se samo iz puta posutog laticama ruža, poljubaca, ljubavnih pisama i večnog mira i sreće. Ne. Ljubav je mnogo više od toga. Nekada su najslađi deo upravo svađe, varnice ljubomore ili namrgođene face.
Pričajmo o 15. februaru. Nedelja. Godina 2009. Naizgled sasvim nebitan datum. Bez nekog određenog značenja za mnoge. Ali za neke verovatno početak jedne sasvim nove priče, filma ili bajke. Dan kog će se sećati kada jednom u starosti, u svojoj stolici za ljuljanje budu prepričavali unucima najsrećnije trenutke svog života. Još jedan dan zaljubljenih, samo jedan u nizu.
Zato, svake godine, 13.02. , kada u 23:58 zaustite da kažete - "Kako ne volim sutrašnji praznik!" - setite se da postoje ljudi kojima će on možda značiti više od svega. Iako je samo jedan od mnogih.
I. M.