"...This is the world we live in..."

Život je čudo!!

     Gledajući film baziran na mojoj omiljenoj knjizi („Veronika je odlučila da umre“), po drugi put u svom životu, imala sam priliku da se podsetim sitnica koje su zaista bitne. Šta je to što nas održava u životu, i da li je stvarno neophodno da se suočimo sa gubitkom nečega da bismo to počeli da cenimo ?!

     Život je jedan. Ni manje ni više od toga. Svaki dan u životu jeste poslednji, nikada se neće ponoviti, i svaki je jednako vredan življenja. Kraj je uvek tu, za dan, sedam, šest meseci ili šezdeset godina, tu je. Da li je bitno kada ? Da li je zaista neophodno da se osetimo ugroženim da bismo počeli da živimo ?!

     Sve to navodi me da se zapitam, ko je lud ? I koji je kriterijum ludila? Draže mi je da živim u svom malom improvizovanom svetu, u kome činim srećnom sebe, i gde mi je savest mirna, nego u diktiranom režimu raspodele moći, novca i prioriteta. Ja sam prioritet. I svaki moj trenutak! Ukoliko me to čini manje uračunljivom od ostalih, nema problema – prihvatam taj teret.

     I dok Veronika živi svoje dane, misleći da su poslednji, kao nikada do tada, shvatam da je svaki za sebe jedno malo čudo, i da je svako buđenje jednako posebno kao prethodno, i kao sledeće.

     Zato ovo posvećujem svima koji vode svoje minijaturne paralelne univerzume, u glavi, na papiru, platnu ili u životu, i vole svoje dane i noći, jednako kao  sebe.  Život je čudo!